INT. ŠKOLSKA KNJIŽNICA - PULT ZA POVRAT KNJIGA - VRIJEME RUČKA
Jedanaestogodišnja Ada sjedi vrlo uspravno za pultom za povrat knjiga. Nosi plastificiranu značku na kojoj piše UČENICA KNJIŽNIČARKA. Milo gurne pohabanu knjigu preko pulta i okrene se da ode.
Ada
Stoj. Knjige se vraćaju knjižničarki, ne stolu.
Milo
Stol je odmah do tebe. To ti je skoro kao ruka.
Ada
Ova je knjiga posuđena kad smo imali sedam godina. Sad imamo deset.
Ada
Tri godine nije pažljivo. Tri godine je kao da živiš s njom.
Milo
Kolika je zakasnina? Imam četiri novčića i gumb. Gumb je stvarno dobar.
Ada
Jedan novčić na dan. Izračunala sam za vrijeme ručka. Tisuću devedeset šest novčića, jer je bila prijestupna godina. A gospođa Pell ovaj me tjedan ostavila samu za pultom. Sama znači bez gumba.
Milo
Dobro. A da je ti samo pečatiraš i da je više nitko nikad ne otvori?
Ada otvori knjigu pri kraju i potpuno se ukoči.
Ada
Milo. Netko je pisao po sto dvanaestoj stranici. I po stražnjoj korici. I po onom džepiću za karticu.
Milo
Nije pisao. Popravio je. Ponestalo mi je mjesta.
Ada
Pisanje po knjizi je oštećivanje. Oštećivanje ide u Crvenu mapu, a tko je u Crvenoj mapi, više nikad ne posuđuje knjige.
Milo
Samo pročitaj prije nego što odlučiš. Molim te.
Ada
'Biscuit nije umro. Biscuit je samo bio jako, jako umoran. Ustao je i pojeo sendvič.'
Milo
Po sendviču znaš da je dobro.
Ada
Biscuit umire na sto jedanaestoj stranici. U tome je cijela knjiga. Cijeli naš razred je plakao. Gospodin Haddad je plakao, a on nam vodi nogomet.
Ada
Knjižničari ne plaču. Mi pečatiramo.
Milo
Pročitao sam zadnju stranicu jedanaest puta. Svaki put je umro. Netko je morao nešto napraviti.
Ada
I onda si je skrivao tri godine.
Milo
Skrivao sam je od mlađeg brata. On misli da je svaki pas u svakoj knjizi naš pas.
Ada
Zašto je onda vraćaš baš danas?
Milo
Jer je u ponedjeljak došao drugi dio. Eno ga na tvojim kolicima. Biscuit je na naslovnici. Znači, ili je živ ili je ta naslovnica baš zločesta.
Ada uzme olovku iza Milova uha, izbriše jedan redak i piše sitnim, urednim slovima.
Ada
Ne. On nikad ne bi pojeo sendvič. Jede samo korice, piše na devetoj stranici. I ne leti iznad škole, to je baš glupo. Ide kući dužim putem, kraj pekarnice, i svi ga čekaju na vratima dvorišta.
Milo
Ti znaš što piše na devetoj stranici?
Ada pečatira staru knjigu, a zatim uzme novu s kolica i gurne je preko pulta.
Ada
Vraćeno. Rok je dva tjedna, ne tri godine. I ako mu se u ovoj nešto dogodi, prvo je donesi meni.