EXT. KAFIĆ - DAN
Jonah uhvati dedine ruke i odmakne ih od ovratnika. Njegova vlastita podlaktica ispisana je kemijskom.
Stani. Ruke dolje. Pusti ovratnik, ja ću ovratnik. Dobro. Ona dolazi u četiri. Sad je tri pedeset jedan. To je devet minuta, a ja imam jedanaest pravila. Na ruci su mi. Ne gledaj mi ruku. Gledaj mene.
Prvo pravilo. Ne spominji koljeno. Nitko na prvom spoju ne želi slušati o koljenu. Ni ja ne želim slušati o koljenu, a volim te.
Drugo pravilo. Postavi joj pitanje. Onda, i ovo je teži dio, čekaj. Nemoj odgovoriti umjesto nje. Ti to radiš. Pitao si čovjeka u pekari ima li puno posla, onda si rekao 'sigurno ima' i izašao.
Treće pravilo. Ako naruči kolač, i ti naruči kolač. Ako ne naruči, nema onog da ti ne naručiš, a onda jedeš njezin. To je bakino. Oprosti. Ali piše mi na ruci, pa.
Pravila od četiri do sedam su o šeširu. Uglavnom, bez šešira.
Osmo pravilo, novac. Ti plaćaš. Osim ako ona hoće platiti. Onda se prepireš, ali ne previše, dva puta, a treći je pustiš da pobijedi i kažeš: 'Onda drugi put ja.' Tako dobiješ drugi put. To sam pročitao.
Jesi ti već bio na nečem ovakvom? Osim s bakom? Nisi? Nisam ni ja. Dobro. Onda smo na istom. To je u redu. Zapravo je dobro.
Zašto gledaš prema vratima. Je li to ona? Zeleni kaput? Dobro. Zaboravi pravila. Deveto pravilo je diši. Deseto i jedanaesto ne mogu pročitati, oznojila mi se ruka.
Daj ruku. Napisat ću ti 'postavi pitanje'. Sitno, da ne vidi. Ajde. Idi. Bit ću na stanici. Ako bude loše, zakašljat ću se.