INT. BAZEN - NAJVIŠA SKAKAONICA - DAN
Kai stoji na samom kraju daske, nožni prsti savijeni preko ruba. Začuje nekoga na ljestvama, okrene se i ugleda glavu mlađeg brata.
Nemoj više gore. Ostani na toj prečki. Toj. Drži se s obje strane.
Ne bojim se. Provjeravam. Prvo moraš provjeriti vodu, ima li lišća i toga. Radim kako treba.
Theo, zašto si došao gore? Ne smiješ. Imaš sedam godina. Moraš imati osam i značku, a ti imaš značku žabe, a značka žabe je za mali bazen.
Ne, ne mogu dolje, ti si na ljestvama. A iza tebe je onaj dečko. A iza njega njegov tata. Cijela je obitelj na ljestvama.
Dobro. Mogu ti nešto reći, a da ne kažeš mami? Nije mi ovo prvi put gore. Već tri puta. Svake subote od ljeta. I svaki put dođem ovdje, do kraja, gdje prestaje onaj hrapavi dio, i pogledam dolje, a voda izgleda jako daleko i jako tvrdo, kao pod. I siđem niz ljestve i svima kažem da je spasilac rekao da je zatvoreno.
Nije bilo zatvoreno.
Nemoj plakati. Theo. Hej. Sve je u redu. Napravio si nešto hrabro, došao si gore. To se računa. Tata kaže da je najteže doći gore. To kaže i za zubara, pa ne znam.
Evo što ćemo. Ti se vrati dolje. Polako, obje ruke. Reci oprostite gospodinu. Onda stani skroz uz rub, pokraj spasioca, i gledaj mene. Nemoj gledati vodu. Gledaj mene.
A kad mi glava izviri, mahni. Jako. Da znam da je uspjelo.